Историјат

О управљању отпадом

Човек је у исто време производ и творац своје средине, која му даје физичку подлогу за одржавање живота и која му омогућује интелектуални, духовни, морални и друштвени развој и зато су за човеково благостање од битног значаја оба аспекта људске средине – природна средина и она коју је начинио човек. А концепт управљања отпадом представља окосницу те нове друштвене свести. Управљање отпадом јесте савремени приступ чије само име каже да отпад више не посматрамо као трајно изгубљене ресурсе, производе, материјале… Отпад јесте ресурс. Довољно је замислити колико ствари заувек одбацимо и сетити се да оне представљају део укупне материје на планети која није бесконачна. Све што одбацимо као отпад узето је из природе али јој није враћено јер технолошки процеси доводе материју у стање које није комплементарно са природом и неће се у њој разградити стотинама па и хиљадама година.

Концепт простог одлагања отпада, какав смо примењивали од настанка цивилизације до данас, једноставно више није довољно добар из најмање три разлога:

• први разлог јесте тај што се број становника на планети увећава услед индустријализације у производњи хране и релативно успешне борбе са смртоносним болестима
• други разлог јесте хиперпродукција добара која експоненцијално расте од времена индустријске револуције почетком XИX века, као и незасита потрошачка култура која доводи до тога да велики део отпада чине производи који нису у потпуности искоришћени (на пример исправни али застарели технички уређаји)
• трећи разлог јесте сама природа отпада – оно што остављамо иза себе више није само органски отпад и неће се разложити у природи и једноставно се вратити у екосистем без негативних последица за екосистеме за годину, две или педесет, већ за много више времена, те на сваки слој који формирамо додајемо следеће слојеве пре него што се онај претходни разградио.

Депоније представљају основу система управљања отпадом међутим, наше виђење депонија данас и њихове улоге у целокупном процесу управљања отпадом изменило се. Оне више нису само комад земљишта ког смо се одрекли за дуго времена и где односимо све што смо одбацили.
Депоније су сада вештачки настао ресурс за добијање енергије а сам процес одношења отпада на неколико места грана се па део отпада остаје на тим чвориштима и враћа се у употребу или производне процесе (рециклажа и поновна употреба), док све мањи и мањи део заиста завршава на депонији. Тако процес обнове материје какав природа примењује у биосфери (природни циклуси кружења материје), примењујемо и за техносферу (отпад из технолошких процеса).